18. јун 2016.

У ОКУ СОВЕ

Јуриша крдо ‒ бесни су ати
и копитима цепају сање,
расуће у прах чипкане влати
кад дим ноздрва запали ткање.  

Сукља пламен до неба високо
и змијски колут сине низ сапи,      
грабљиво гмиже, кљује ко соко,
светли истина – радосне капи.

Истина је пој славуја чедни,  
у оку сове мирно се крије, 
чека да чекић зазвони судни

да гнездо своје у нехај свије.  
Kад полети лаж ко грабљивица
истина смерна нечуј је птица.           

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић