ЛОМ

Жеље све спали муња брзица,

разби звездани лет падалица 
                                     

и уморни од немира корак       

у сиво-црни тиња угарак.      

У ждрелу се гар ковитла пече,   

разум магли и плима потече, 
   

а поглед блуди нем од урвина

док телом рије крв разаткана.

Ока сјај цвета – букти у пламен,
у недрима спи небо и камен.

     

Кад корак тешки дањи застаје 

снохвати ноћу – плеше, не хаје.