УСВИЛИ

Мисао је букет жеља сложила   

собу без прозора украсила –      

мирис ход заробљени отрова. 

Тешки кораци тесну собу мере   

мисли се роје ‒ у души се боре 

и проломи неми глас тишину:   

Разори зид из ока муњом  

полети за рајском птицом   

на крила јој се угнезди

у вртове рајске урони

своје немире нахрани   
златно руно испреди

сукнени кафтан маштом усвили   

звезданом похрли престолу –

трнову круну љубављу позлати. 

Круна је на глави

и жезло у руци –  

сад теци ‒ теци у сну!