22. фебруар 2016.

ВИЈУГАЊЕ

У око ми је ноћ осмех уденула
Шавове напуклог живота закрпила 
А таму ми је осветлио уздах  
Вијугање мраком из змије украх    

Месечина ми је кошуља за сне
А дугмићи су звезде златне 
Светлуцају са тканице небне    
Капље мис'о из ока, дрхте усне

Док од сунца копље у уздах тоне  
Јутро цепа кошуљу од месечине 
А из даљине пет'о кукуриче   
Утрни сан и без корена дан свиће! 

Нема коментара:

Постави коментар

Коментаришите слободно, искрено и без устезања, али културно!

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић