25. јануар 2016.

ЗВЕЗДЕ СЕ БУДЕ

Под крошњом поносне тополе   
Мисли се боре, скрушено моле  

Пада чемерна копрена самоћи
Уздах се предаје љубавној моћи 

У загрљају нежног бића  
Да ли сна или младића

Распупољала се недра жене  
У пупољке из жеље и стене      

Моја си млада дрхтава срна 
У дивљој шуми уграбљена

Да опколи те не дам та сета    
Нек росна ти душа мени цвета

Волим младога сјај ти ока
Изронила си из вечног мука

А ја гладан и одавно сних  
Звезде твојих очију сетних

Нек наше птице високо лете
Да из коприва поља узлете

Украдимо од живота осмех
Небески лет никада није грех.

20. јануар 2016.

ИСТОЧИ

Сунчана сабља пружа се златна    
Плач изгорела сече времена   
И жељна сеје у поља житна   
Да храни птиче крила сломљена

Кљуцај, кљуцај птиче мило    
Са ожиљком ти цвркући    
Видај житом ломно крило   
Нек бол у смех пој изручи      

Из сунца цвркут птице извире  
У осмех река бола увире 
Те ће сестре две слити токове  
У светло обе звездано плове.

18. јануар 2016.

ПРЕЛО

Жеље су на струку,
жар муње из руку,

мед са усана капље      
на класј зрелог снопље,     

све мисли су у врелу       
као коло на прелу,
  
и тај брзак вирни,   
и корак немирни  

као вретено се врти,   
игра живота и смрти
  
у безвремену спава,     
тајну нам размотава.    

Игра облак паперјасти,
испреду га жарни прсти,
 
перпетум мобиле не мирује    
и полет животу распирује.

17. јануар 2016.

НЕ ИДИ!

Tony Chow
Утапаш ми се у зенице
и у жељу тонем.
Нећу да ти признам!

Лептир ти је пољубац
и шарган љути.
Нећу да ти признам!

Руке твоје грабљиве
топе ми мачеве ледене.
Нећу да ти признам!

Тело ти је змијски вијуг
и врелина пустиње.
Нећу да ти признам!

Извор жеље твоје
у врело се утапа моје.
Нећу да ти признам!

Хеј! ‒ Не иди!
Све признајем!
Окрени се!

Волим те!
Не иди,
воли ме!

14. јануар 2016.

НАИСКАП

Удахни ме и пиј, 
овај трен имамо    
на путу без знамења.
   
Уснама охрабри чула,
пиј ме ‒ гутљај по гутљај.
Опијаћу те док не пожелиш 
испити ме наискап.   

Разгранаћу руке,
покорно те загрлити  
и утиснути сан у јаву.
  
Отопићу пољупцима лед, 
у рекама се твојим
утопити – запливати и  
улити нас у Месечев осмех.

11. јануар 2016.

БЕЛА ПТИЦА

Тог дана је из ока ти зрака   
Распевала мук сивих корака
Стопио нам се из ока блесак
И у  времену оста отисак  

Насмејаног се сећам сунца   
Ужарених на обали зрнца     
Крика галеба, страсног ти поја:
Ти си моја…ти си моја…моја...     
   
На плажи су нам тела плесала    
Додирима пут страсним клесала  
Прхнула птица, сунце је пила    
Али киша јој крила стопила 

Студено време још не престаје     
Сећање на твој загрљај траје
И слике горе, дирају снажне
И сад су очи сетне и влажне.

7. јануар 2016.

КРИНОЛИНА

Загрли тишина моја  
тамног ока пој славуја,
и лију мисли у грех      
игра на усни осмех.       
  
Потече пев бескрилих птица,     
у нотама сја тајна свица,  
све мисли су разоденуте     
плешу звездама засуте.  

Тај плес је мелем сети,
окови жала су скинути,  
а душа саткана од боли              
у оку се огледа и воли.    

Сева, зове, тамна варница,  
у крви разигра лет птица,
живот кроји нову хаљину 
црвену балску кринолину.     

5. јануар 2016.

ЖЕЂ ГАВРАНА

Гаврани из млађаних очију     
пожудно воду планинску пију.
Капи брзице ледене теку,
крила квасе – зароне у реку.
    
Поглед се сјаји, жеђ у блеску ври,    
вру воду таласави немири.
И мију се крила, млада, мамна,    
злати се перје жудних гаврана.     

Ко гејзир капи лете високо,    
звезде дирну – ужагри се око.
Стуште се крила утону у вир, 
сеју свилни сјај у врêла немир.   

3. јануар 2016.

ГАЛОП

Галопира белац у крви    
На шарцу је сете звон први 
    
Вранац осмех у сузу смрви 
Трка тројства у крви жрви    

У тркању време изгара
Немири вру, крв не одмара
   
Трка тројства нема предахе  
Жито мири жића уздахе.  

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић