ОСЕТИ

У погледу ти пијавице

И сунце је источно 

Хајде, додирни ме

Муком тих усана стиснутих 

Да изгризем ти из грла

Киселог нара оклопљена свилом зрна 

И насладим се смоквама

Распуклим, презрелим 

У жудној тој души, знам, расту

 

У рукама ми спавају змије

Ватрене, грабљиве                                    

Жеља жарног југа их греје  

  

Око тебе свијаће се и сладом тровати

Да горка река у заборав тече

Док жудња спаја далеке обале  

Срце ми је планина с дивљим зверињем

А срна спава у грму склупчана

Не плаши се дивљине

Осети да је варка, а истина срна питома

Залутала у блесак твог ока

Трепери кô лептирица

Тражи пут уплашена

Тражи пут занесена љутим зрнима из нара

И сладом отрована из неубраних смокава

Осети ме – додирни!

Додирни – да оживиш ме!

Додирни – да оживим те!