ЗЛАТНИ ПРАХ

Месечев сјај ‒ у оку осама
Упија жеље из младих лутања
Врелину шара сна на звездама  
Поглед је то тежак  без  свитања      

Чашу испијену у трену полета
Горчина је прелила пеном лепоте   
Преливање распевано ломи сете
Немире усталаса ‒ медно омота 

Око мутно куца на врата живота  
Буди се немирно и вриском позове
Из дана лептира звездане снове  
И златни прах распе на корак полета

Дане сабира мисао из камена
Сете наниже лутањима у ноћи 
Измири  прошле пламене времена
Кључем златним срце закључа у речи