ЗАТОЧЕНА

Измиле змај иза осмеха зене

Гасну у сузама очи црвене 

У ватри хладној срце се грчи  

Уздах врисну ‒ жељу змај заточи  

Мук и патња ‒ змај бљује и боли

А срна нема ухваћена моли

Змај се смеје у око црвено

И срце у врелину залеђено

У клопку је срна ухваћена

Предала се жеља заточена

Жртву време на олтар приноси 

Срна сад живи свој живот боси   

             

На струнама ноћи бол joj лије

Јер искова ланце лисичије   

Кључар за снове утамничене

Сузе пламте у сну залеђене