31. август 2015.

СЕЈЕ И МРВИ

Клија бол из сете ране
Канџе шири до зеница
А жеља моли успавана
Пита змаја ‒ Има ли краја

Краја нема пре краја
Цери се лице змаја
Ушао у реку крви
Одувек сеје и мрви

Река црвена тече
Плави снове и наде
Убере плодове ране
Жање клице уздисаје

29. август 2015.

ЖЕЉА СВЕТЛИ

Корак тумара улицом наде
Тражи замишљен светла изворе
Сенке уплео нове и старе
Да жеље улицу наде граде

Да корак прати сенка се пружи
Светла извор у лутању тражи
Дана тамнога траг да растопи
Јаро сутра у осмех утопи

Може ли корак без сенке ићи
Надања улицом срећан бити
Може ли сенка светло пронаћи
Из корака сенке жеља блешти

28. август 2015.

УМОРНИ УЗДАХ

Из дугог ћутања мисао извирила
Кораке болом сањане успланула
Животом саплетан ход научени
Срце моли одлутало – не почињи

Снове угасле чекањем изморене
Под кључем неостварења остављене
Сузно их нађох у дну сећања
И жељама миловах давних дана

Срчу снова ми уздах узнемири
У давном су нетрагу загубљени
Кроз време незауставно тајени
Клицом живота вешто су чувани

Уздах и снови у кругу плешу
Вртложну причу сада и јуче
Има ли снаге живот да се пење
Путањом која одавно пада

27. август 2015.

ДРУГА

Лик срећни осмехом измисли
Позорницу заблесни
Трном немим
Упиј срећу
Или буру
Новог сутра

Принцеза из сна ти си
Завиде ти ‒
Завесели свице
Усрећи тугу
Озари и убиј дан
И замени ону другу

26. август 2015.

БИСЕРИ ЖИВОТА

Живот се свио на пусту обалу
И море потопи снове младости
Пуста обала воћа је препуна
А пучином суза одлутала

Бистре воде извор пресушио
Копља сунца златна ужарила
А песак пече ситни у устима
И ожедни грло од соли суво

Али огрлица од бисера малих
Са осмехом од боја дугиних
Радости из сећања дарују
А неба очи дугин лук свијају

Оство је пусто за сањара
Судбина је на мору залутала
А компас дубина пригрлила
И снови лутају без капетана

25. август 2015.

ОРХИДЕЈА ДУШЕ

Орхидеју посадих у душу
Да неумита дани миришу
Обавија ми жеље сломљене
Мирисом дане изведри кишне

Свија осмехе мирис из цвета
Снове утка у ланце живота
На латице угнезди ми птице
Из зрна лепоте небо клија

Цвркут и мирис живот умире
Свој дом је душа у уздах свила
Чврсти бедем су птичија крила
Олуја у мислима замире

У недрима зибам снове цветне
Сурово љуља живота море
Чврсто вежу те лати мирисне
Бес таласа и буре умире

Душа мирисна кроти валове
Пену жање са српом месеца
Жеље сади у свилене снове
Море олујно сунцем расеца

Сунце душу на копно изведе
Земљано тло ‒ у кораку море
Ход таласа навике умире
И сложе их у живота ограде

24. август 2015.

КРЕНИ

Ноћ и ја ћутимо
Тихо, мрачно, болно
Плаве душу сећања
Не дам и нећу
Побећи не могу

У сусрет болу иди
Чујем глас тишине
Осети и преболи
Затамни и угаси
Сном сутра упали

Елегијом преболи
Похрани и одмори
Сунчев зрак не утрни
Време надолази
Убери дане нове

Тихо, нечујно бол помири
Топле зраке призови 
Вир покрени ‒ испливај
Заврти срце ‒ удахни дан
Тече живот ‒ не чекај

23. август 2015.

НА КРИЛИМА ЛЕПТИРА

Под капцима мојим 
Дремају светови
У тами их будим 
Из даха душе полете 

Лептири жедног срца
Крилима растрепере
Једну ноћ заплове 
И умру живећи

21. август 2015.

У ОГЛЕДАЛУ

Гледаш ме
широко се осмехујући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
осмехом у оку блистајући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
мазно се извијајући.
Ја знам да није тако!

Гледаш ме
изгубљене дане тражећи.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
сузом у оку блистајући.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
украдене снове жалећи.
Ја знам да је тако!

Гледаш ме
нестале наде певајући.
Ја знам да ја тако!

Гледаш ме. Громиш ме.
Желиш! – Хајде!
Поломи ме!

Запевај! - Одмори се!
У себи тражи се!
У одсјају сребра не гледај се!

20. август 2015.

ПЛАМТЕ КРИЛА

Кажу – своја сам увек била
Драги моји није то истина
Сама сам, одувек туђа жеља
А понекад само жеља моја

Остах сада у кораку туђа
А спава у души птица моја 
Жељна из сна летети слободна
Ал’ крила јој пламте заплетена

Пршти снажно у трену времена
Спава сан живота залутала        
Жеље прича сенама немирна  
Ноћ чека да осветли сећања

И ноћним лети она крилима
Чежње буди у надању снова
Искре пише на злату звездама
И смеје се сузи огледала               

19. август 2015.

ТАНГО И ВАЛЦЕР

Пламти ти у оку уздах тишине и сања
И милују ме лахором лептири сећања
Трепетом крила мислима је покидана сета 
Дрхте струне на позорници марионета 
 
Ноћи ове немирне узбери цветове
Пупољају из душе страсни мирис зове
Обесхрабри мисао да не леди осећања  
Да загрљај кô сунце из заборава грања

Замирисаних жудњом букет цветова предај
Лађару реке без извора у тишине загрљај
И утони у истине из душе слутњама
Измири муње да не грме громовима

Громове сакупи и у мислима сложи
На узбрдици осећања у крилу наложи
И танго из душе валцером замени
Корак усклади и уздах крви свени.

Ако преузимате моје песме обавезни сте да их потпишете мојим именом, јер тако не кршите ауторска права!

Унапред хвала,

Споменка Денда Хамовић